top
logo

NET Computer Engineering doo 21000 Novi Sad, Br. Ribnikar 52 * tel. +381 21 42 11 11 * fax: +381 21 42 22 11 * office@netcomp.rs * www.netcomp.rs
* MICROSOFT: Proizvodi, Licenciranje * HP: Serveri, Radne stanice, Prenosivi računari, Štampači, Skeneri

Statistika

Broj pregleda članka : 215149

Ko je na sajtu

 48 gostiju na sajtu

Generisanje global. kapit.

Loš epilog tranzicije

Sumoran epilog nametnutih, sebičnih tranzicionih koncepcija
Sа konceptima tranzicije po nekom od nemetnutih modela expres privatizacije - šok terapije, rasprodajne, divlje, pljačkaške privatizacije - nije ostvarena samoodrživa tržišna ekonomija, bez extrene finansijke zavisnosti i bez nedovoljne zaposlenosti i iznuđenog izvoza radne snage

Home Srbija i uže i šire okruženje Evropa u svetu, Srbija u Evropi - Komparativna analiza najvažnijih odnosa i interakcija
Evropa u svetu, Srbija u Evropi - Komparativna analiza najvažnijih odnosa i interakcija
Napisao Prof. Dr Stanko Radmilović   
sreda, 15 avgust 2012 17:18

U članku se komparativno analiziraju najvažniji makroekonomski odnosi i interkacije. Ovaj put su posebno aktuelni  zbog toga što uzorkom od 46 zemalja, obuhvaćene i najrazvijenije/najveće ali evropske zemlje, a takođe i najveće i propulzivne vanevropske. Samim tim dobija se dvostruk rezultat: jedan o globalnim promenana „odnosa snaga“, a drugi o (ne uvek pozitivnim) karakterisikama EU miljea i poziciji Srbije u odnosu na taj milje koji su u Srbiji doživljava kao spasonosnu „luka spasa“ koja će nas ne samo raširenih ruku dočekati, nego i „došlepovati naš havarisani brodić, i bez našeg većeg napora i znoja“ u taj last resort – poslenje utočište.  

U članku se komparativno prezentuju najvažnije makroekonomske kategorije i njihove međuzavisnost koje su od ključnog su značaja za razumevanje razvojnih kretanja – potencijalnih i (ne)ostvarenih. Budući da su te snažne međuzavisnosti često nedovoljno poznate, ili se u cilju pojednostavljivanja apstrahuju, bilo je je potrebo da se ovde, na samom kraju članka, daju u integralno, nerasparčano. Na taj način se omogućuje celovit uvid u njihove odnose. Razume se, to uvek implicira suočavanje sa nedovoljno preglednom, velikom i/ili prenatrpanom tabelom. Taj problem rešili smo tako tako što pre integralne tabele 7,  prezetovali manje tabele prilagođene toku sažete deskriptivne elaboracije, koja u nastavku sledi.

1. Nivo GDP per capita i stope realnog rasta GDP pokazuju glavne i divergentne debalanse u savremenom, globalizovanom Svetu ekonomije

Na više mesta na ovom sajtu istaknuto je da se ključni problemi svremenog Sveta ekonomije, a verovatno i fundamentalni (dubinski a ne pojavni) uzroci sadašnje globalne ekonomske krize, ogledaju u enormnim debalnsima, neravnomernostima, neravnožama. Oni su brojni a neuporedivo najvažnija su dva.

Prvi su debalansi/neravnomernosti u nivou razvijenosti, u dostignutom nivou realnog GDP po stanovniku (kol. 3 u tabeli 1) a druga, danas uveliko divergentna, su značajne neravnomernosti u dinamici razvoja, u dugoročnim stopama ekonomsko rasta (stopa rasta realnog GDP, kol. 6 u tabeli 1).

Da bi se ovi suštinski debalansi lakše i bolje razumeli, potrebo je najpre da razjasnimo naizgled manje važno kategorijalno pitanje.

2. Nužnost razlikovanja i adekvatnog primenjivanja iskaza u stalnoj vrednost i u tekućoj (current) vrednosti US$

U samoj Integralnoj tabeli 7 mnogi će najpre zapaziti ono što baš i nije  suštinski najvažnije, budući da je to prvenstveno kategorijalno, analitičko pitanje. Naime, u Integralnoj tabeli 7  (kol. 2 i 3) je jasno vidljiv raskorak koji može izazvati višestruke zabune, zablude, ne retko i manipulacije, pa i zloupotre. Reč je o iskazivanju dostignutog nivoa i rasta GDP po stanovniku u stalnoj, realnoj vrendosti, i o varljivoj slici koju pruža češće izražavanje u tekućoj, nominalnoj vrednosti valute koja se koristi kao zajednički imenitelj, u ovom slučaju US$.

Kad se kao pokazatelj dostignutog nivoa razvijenosti uzme GDP po stanovniku u stalnim domaćim cenama iskazan i stalnoj vrednost US$ iz 2000 godine, i u tekućoj vrednosti iz 2011. onda se, prema podacima iz baze podataka Svetske banke za 2011. godinu, dobija neverovatno velik raspon: najviša pozicionirana zemlja Norveška dostigla u 2011. godini nivo od 40.035 GDP per capita u stalnoj vredosti US$ iz 2000. godine, odnosno 98.103 US$ u tekućoj vrednosti. Istovremeno, najniže pozicionirana zemlja Srbija imala je tek 1.221 GDP per capita u stalnoj vredosti US$ iz 2000. godine, odnosno 6.204 US$ vrednosz iz 2011.

Ne može se izbeći zapitanosti otkud tako velike i nejedanke razlike između veličina GDP per capita u vrednosti US$ iz 2000  i u tekućoj vrednosti. Glavni deo odgovora je u samoj činjenici da  US$ permenentno gubi vrednost, o čemu najbolje govore i podaci za same USA: one su u 2011. ostvarile GDP per capita od 51.119 US$ u tekućoj vrednost, dok je u stalnoj vrednosti te iste njene valute iz 2000. godine taj GDP per capita iznosio „samo“ 37.691. Razlika (35,6%), očigledno, predstavlja jednodecenijsko obezvređenje  US$.

Međutim, činjenica da su kod ostalih zemalja ove diskrepancije različite – negde relativno veće a negde manje – govori da ni druge valute nemaju konstatnu vrednost, što rezultira difernciranim međuvalutarnim odnosima izraženim u US$. Stoga je razumljivo što smo se opredelili da ovu komparativnu analizu  dostignutog nivoa razvijenosti i stopa ekonomskog rasta, zasnivamo ne na nominalnim, nego na realnim iskazima GDP (u stalnim domaćim cenama i u stalnoj vrednosti US$ iz 2000. godine).  

3. Velike razlike/debalansi u dostignutom nivou realnog GDP i stopama realnog ekonomskog rasta

U tabeli 1 sadržana je faktografija o glavnim i divergentnim, debalansima u savremenom, globalizovanom Svetu ekonomije. 

Tabela 1

Divergentni debalansi u dostignutom nivou realnog GDP i stopama realnog ekonomskog rasta

 

Debalansi u nivou GDP per capita (constant 2000 US$) u 2011

Debalansi u ekonomskim stopama realnog rasta - GDP growth (annual %) - aritmetički proseci u periodu 2000-10

Zemlja

Rang-pozicija

Nivo GDP per capita

Zemlja

Rang-pozicija

Prosčne stope rasta

1

2

3

4

5

6

Norw.

1

40.035

China

1

10,3

Jap.

2

39.578

Belar

2

7,3

Switz.

3

38.060

India

3

7,2

U. S.

4

37.691

Russ.

4

5,4

Swe.

5

33.513

Alb.

5

5,4

Denm.

6

30.687

Mold.

6

4,9

U. K.

7

28.033

Korea

7

4,6

Finl.

8

27.766

Ukra.

8

4,7

Austri.

9

27.428

Lithu.

9

4,5

Irel.

10

27.329

Slvak

10

4,5

Nether.

11

26.735

Bulg.

11

4,3

Germ.

12

26.081

Eston.

12

4,3

Can.

13

25.933

Latv.

13

4,3

Astrl.

14

25.351

Turk.

14

4,3

Belg.

15

24.734

B - H

15

4,2

Fran.

16

23.017

Rom.

16

4,2

Italy

17

18.935

Arg.

17

4,1

Korea

18

16.684

Pol.

18

3,9

Spain

19

15.512

Serb.

19

3,9

Slven.

20

12.689

Braz.

20

3,7

Gre.

21

12.653

Monte.

21

3,7

Arg.

22

11.602

Czech

22

3,5

Portu.

23

11.559

Astrl.

23

3,1

Slvak

24

8.694

Slven.

24

2,9

Czech

25

7.912

Croat.

25

2,8

Pol.

26

6.854

Macd.

26

2,7

Eston.

27

6.438

Irel.

27

2,5

Croat.

28

6.352

Spain

28

2,4

Lithu.

29

5.793

Swe.

29

2,4

Hung.

30

5.746

Gre.

30

2,4

Turk.

31

5.741

Finl.

31

2,2

Latv.

32

5.331

Can.

32

2,2

Braz.

33

4.803

Hung.

33

2,2

Russ.

34

3.052

U. K.

34

2,0

Belar

35

2.890

Switz.

35

1,9

China

36

2.635

U. S.

36

1,8

Bulg.

37

2.618

Austri.

37

1,8

Rom.

38

2.633

Norw.

38

1,7

Macd.

39

2.284

Belg.

39

1,6

Monte.

40

2.278

Nether.

40

1,6

B - H

41

2.225

Fran.

41

1,4

Alb.

42

1.966

Germ.

42

1,2

Serb.

43

1.221

Jap.

43

0,9

Ukra.

44

1.094

Denm.

44

0,9

India

45

838

Portu.

45

0,9

Mold.

46

635

Italy

46

0,7

Izvor: videti matičnu, Integralnu tabelu 7, dole na kraju članka

Iz gornje tabele 1 jasno je vidljivo koliko su veliki i divergentni debalansi u dostignutom nivou realnog GDP per capita a i o stopama realnog ekonomskog rasta. Na ovom mestu ćemo ovu izuzetno važnu problematiku sažeto tretirati, da bi što manje bilo ponavljanja onoga što je tome već rečeno u člancima na ovom sajtu: Enormne razlike u razvijenosti - osnovni debalans u globalnom Svetu ekonomije, iako se „gura pod tepih“  i II. Opasne neravnomernosti ekonomskih stopa rasta u svetlu formiranja i upotrebe GDP - Poente za razumevanje.

3.1. Velike razlike/debalansi u nivou realnog GDP per capita

Neophodno je i ovde potencirati neshvatljivo i neprihvatljivo velike razlike/debalanse u nivou realnog GDP per capita. Utoliko pre što su ti debalansi još mnogo veći od ovde prezentovanih, s obzirom da uzorkom zemalja nisu obuhvaćene one najsiromašnije, ekonomski najnerazvijenije. Da smo i njih obuhvatli, bilo bi još jasnije da je reč o civilizacijski neprihvatljivim nejednakostima, koje se ne mogu opravdati, ma koliko tačnom, u nešto drugačijem kontestu izrečenom ocenom u odlučujućoj ulozi koju ima bolja institucionalna izgrađenost (i ne samo ona) u najrazvijenijim zemljama: “Govorim o institucionalnim osloncima tržišne eko­no­mi­je koje razvijene zemlje uzimaju/imaju zdravo za gotovo. U ovim zemljama generacije su gradile ono što danas postoji, a lekcije su naučene na finansijskim i eko­nomskim katastro­fama..” (James D. Wolferson, President The World Bank Group, Remarks at the Symposium on Global Finance and Development, Tokio, March 1, 1999.). Viši institucioni (civilizacijski) nivo u najrazvijenijim zemljama, kao njihove istorijske zasluge za to, nisu sporne. Ali, time se ne može “pokriti” mnoštvo drugih istorijski okolnosti, često i brutalnih, koje su dovele do ovako velikih, neprihvatljivih nejednakosti.

Na samo dokazivanje postojanja veoma velikih, enormnih nejednakosti u  nivoima GDP per capita  ne treba trošiti reči. Kratak osvrt nužan je samo na neke apologetske interpretacije tih debalansa. Naime, često se može čuti približno ovakvo rezonovanje. U manje razvijenim zemljama GDP per capita je neuporedivo niži od onog u najrazvijenijim zemljama, velikim delom i zbog enormno velikog broja stanovništva.

I u vezi s tim dalje se rezonuje: šta vredi što ta i ta zemlja ostvaruje drugi po veličini GDP na svetu, kada još uvek, ima desetak puta manji GDP per capita, uprkos tome što kroz više nego dvostruko veću stopu bruto domaćih investicija ostvaruje ubrzani razvoj svojih proizvodnih potencijala.

To je sve istina, ali nije cela istina! Ono što se gubi iz vida je činjenica da nizak nivo GDP per capita ima i karakter veoma značajnog ekonomskog potencijala: to je razvojni resurs u tom smislu što predstavlja i stvarno i potencijalno ogromnu agregatnu robnu tražnju koju generiše taj „enormno velik broj stanovništva“.

Dakle, pojednostavljeno rečeno, razvijeni svet ima višak proizvodnih potencijala, dok manje razvijeniji, ali propulzivniji, imaju mnogo veću i stvarnu i potencijalnu agregatnu robnu tražnju. Iako će o tome u nastavku biti još reči, i ovde treba naglasiti da nedovoljnost prodajnog tržišta, agregatne robne tražnje, predstavalja veliko ograničenje za ostvarivanje viših ekonomskih stopa rasta u razvijenijem delu sveta.

Iz formulacija sadržanih u G20 Torontno Deklaraciji (a i Londonskoj, takođe) vidi se pledoaje, gotovo vapaj za globalizacijom, a zapravo preraspodelom agregatne robne tražnje; faktički tržišta, koja čine mnogoljudne velike zemlje sa još uvek neuporedivi nižim nivoom GDP per capita. O tome govore, na primer, formulacije da je nužno “u cilju prosperiteta svih ljudi”:  “ostvarivanje snažnog, održivog i uravnoteženog globalnog rasta”, da je ostvariti/dopustiti rebalansiranje globalne tražnje, kako bi se obezbedio nastavak globalnog rasta na potrebnom nivou”; sužavanje jaza u razvoju (a ne nivoa razvijenosti, prim. R.S.)... Sve te i slične formulacije pišu se rukom najrazvijenijih, koje i u G20 imaju dominantan uticaj. Na to manje razvijene, ali veće i propulzivnije zemlje, koje “u rukama drže” neophodnu i potencijalno rastuću agregatnu robnu tražnju, rezonuju otprilike ovako: “neće to moći tako da mi vama damo naše viškove agregatne robne tražnje, a vi da zadržite hegemeniju USD kao svetske valute i uopšte dominaciju u finansijskom sistemu; da zadržite rigidna ograničenja u pogledu globalne cirkulacije rada i ljudi uopšte...”

Dakle, teško da se može očekivati da rešenje ovog „dvostranog GDP debalnsa“ bude u tome da manje razvijene ali velike zemlje, već dovoljno sposobne da u visokom procentu zadovoljavaju svoju agregatnu robnu tražnju, tu ulogu širokogrudo prepuste najrazvijenijim zemljama u cilju omogućavanja viših ekonomskih stopa rasta u njima, a na račun daljeg zataškavanja i zamrzavanja sadašnjih enormnih debalansa u nivoima GDP per capita.

Problem nedovoljnosti prodajnog tržišta i agregatne robne tražnje za puniju zaposlenost svojih velikih proizvodnih resursa, po svemu sudeći, moraće se tražiti na neki alternativni način i o tome će biti reči u narednom odeljku.

U nastavku ćemo u fokus staviti nešto širu i dublju elaboraciji nekih glavnih uzroka ostvarivanja različitih ekonomskih stopa rasta.

3.2. Velike razlike u stopama ekonomskog rasta – „kontra-debalans“ enormnim razlikama u GDP per capita

Neravomerne stope ekonomskog rasta između najrazvijenijih i brzorazvijajućih zemalja, koje se vide u koloni 6 tabele 1,  bez sumnje su uzrokovane brojnim faktorima. I ne treba posebo naglašavati da niske stope ekonomskog rasta, koje ostvaruju najrazvijenije zemlje, nisu odraz njihovih niskih proizvodnih potencijala, već postojanja dosta jakih ograničenja da se ti potencijali potpunije koriste. I to ne samo u prethodnoj deceniji, već je reč o dugočnijim trendovima o kojima se govori  članku I. Velike promene u svetu realne ekonomije i finansijalizacije - sažeta trodecenijska (1980-2010) faktografija u G7, BRIK, ostalim G20 zemljama, Srbiji i njenom širem okruženju .  

Zbog toga su stope rasta u najrazvijenijim zemljama višedecenijski znatno niže od onih u manje razvijenim. A pored toga, pokazalo se, da su u vreme globalne krize podložne većem padu i sporijem oporavku od onih u manje razvijenim zemljama. Imajući to u obzir, razumljivo je što je aktuelna globalna ekonomska kriza dodatno ubrzala trend promena u globalnoj ekonomiji u pravcu još većeg učešće manje razvijenih zemalja u ostvarivanju globalno GDP.

Kao što je na više mesta na ovom sajtu rečeno, postoji snažna tendencija da se debalansi u vidu enormno velikih razlika u nivou GDP per capita, kao što je (u odeljku 3.1.) već rečeno, apologetskih tretiraju kao normalni, prirodni i, stoga poželjno održivi, dok se neravnomerne ekonomske stope rasta smatraju nepoželjnim delansom, remetilačkim faktorom statusa quo, čiji su uzroci negde van samih najrazvijenijih zemalja. Budući da o tome postoje brojne i velike kontroverze, u nastavku ćemo tom pitanju posvetiti dužnu  pažnju, stavljajući pod komparativno-analitičku lupu neka najvažnija pitanja i korelacije.

4. Iako se o tome ne govori baš otvoreno i glasno, u domenu tržišta i agregatne robne tražnje su primarni uzroci mnogih debalansa - pa i globalne krize  

Bez velikog rizika se može tvrditi da se veoma važan generator neravnomernih ekonomskih stopa rasta nalazi u domenu tržišta i agregatne robne tražnje. Budući da su to pitanja problemskog  karaktera, nisu se mogla kvantifikovati uvrstiti u tabelarnu faktografiju, već ćemo se morati zadovoljiti kratkom deskriptinom elaboracijom.

Nije dovoljno uvreženo shvatanje da je raspoloživo prodajno tržište, ili preciznije rečeno, obezbeđena agregata robna tražnja, jedan od najvažnijih ekonomskih, razvojnih resursa. Naprotiv, dominiraju shatanja da su razvojni resursi uglavnom samo na input-strani: sirovine, kapital, ljudski faktor, tehnologija. Ali, danas bi trebalo da je jasno, jasnije nego što jeste, da je prodajno tržište, dovoljna agregatna robna tražnja, razvojni resurs par excellence. Gotovo je izvesno da se primiče kraj viševekovne prakse da se manjak agregatne robne tražnje osvaja, ne samo ekonomskim, nenasilnim sredstvima kao što su beskrupulozna ekonomska propaganda/reklama (koju je kritički, kao retko ko drugi, Galbrajt žigosao kao brutalnu manipulaciju potrošačima, usprotivivši se validnosti teorije o „suverenosti potrošača“), zatim multinacionionalno kompanijski prodori, liberalističko globalizovanje trgovinskih i finansijskih tokova, uz rigorozno ograničavanje mobilnosti ljudi, ljudskih resursa..., nego i neekonomskim nasilnim sredstvima kao što su nekada bila kolonijalistička osvajanja i velika ratna osvajanja, a danas lokalni i regionalni ratnovi i bespoštedna borba za geopolitičku dominaciju... A još nije sazrela spoznaja da se problem koji bolno tišti najrazvijenije zemlje, mora rešavati „uzgajanjem“ prodajnog tržišta, agregatne robne tražnje, putem mnogo izdašnijeg ulaganja u brži i sveobuhvatniji ekonomski razvoj sasvim nerazvijenih delova sveta. I time i obezbeđivanjem bržeg platežnog osposobljavanja robne tražnje, koja bi dolazila iz tog drugog, krajnje nerazvijenog, siromašnog... dela čovečanstva.

Mnogi će reći da gore navedeno predstavlja apstraktno i  hiperbolično gledanja na savremene realne globalno-ekonomske probleme. Jer, u nastojanju da se držimo čvrstih, jednostavih, „opipljivih činjenica“, često se upada u parcijalizam, u pokušaj otkrivanja i uzroka problema i efektivnih rešenja u nekim suviše redukovanim okvirima što, po pravilu, ne može dovesti do valjane dijagnoze a samim tim ni do adekvatne terapije. Takav pristup neminovno završava tako što se nešto što bi moglo biti tek sastavni deo kompleksnog rešenja, proglašava opštom, spasonosnom panacejom... I naravno, sledi - razočaranje.

5. Traganje za uzrocima neravnomernih ekonomski stopa rasta u brojnim relacijama i međuzavisnostima u formiranju i upotrebi GDP

Ako ne jedini, a ono svakako jedan od načina da se izbegne parcijalizam u komparativnoj analizi disharmoničnih ekonomskih stopa rasta, je kompleksno posmatranje odnosa i korelacija u formiranju i upotrebi GDP, koji se formalizovano može izraziti na sledeći način:

formiranje (stvaranje) GDP – upotreba GDP (sveukupna potrošnja) = externi suficit/deficit i, često, kumuliranje externog duga

Ovaj izraz se može kolokvijalno interpretirati na približno sledeći način: GDP, kao centralna makroekonmska kategorija, ima svoju levu stranu (formiranje, stvaranje) i desnu stranu (upotreba, svi oblici potrošnje, uključujući i inesticionu), s tim što se ravnoteža uspostavlja preko suficita ili deficita u ekonomskim odnosima s inostranstvom, a ukoliko takvi odnosi potraju, onda u kumuliranju externog duga. (Velike trodecenijske promene u formiranju i upotrebi GDP, ažurirane su u članku I. Velike promene u svetu realne ekonomije i finansijalizacije - sažeta trodecenijska (1980-2010) faktografija u G7, BRIK, ostalim G20 zemljama, Srbiji i njenom širem okruženju ).

Na ovom mestu dajemo ex ante problemski siže o kretanjima u domenu formiranja i upotrebe GDP prvenstveno u najvećim/najrazvijenijim zemljama, čiju tačnost treba da verifikuje daljnja elaboracija:

(a) na output strani, u struktura formiranja GDP – ispoljava se tendencija (trend) zapostavljanja industrijske proizvodnje, a favorizuju se neki lakši i brži oblici visokih zarada – što je naročito izraženo u U.S., zemlji sa najrazvijenijim finansijskim sistemom, a što se i u toj zemlji uveliko kvalifikuje kao hipertrofija finansijalizacije savremenog kapitalistizma;

(b) na “potrošnoj” strani, na strani upotrebe nacionalnog GDP  - na razne načine, na primer, kroz previsoke cene rada i mase zarada u privatnom i/ili javnom sektoru - prevelik deo GDP završava u vidu dohodaka domaćinstava i opštoj javnoj, a odatle u finalnoj potrošnji - a premali, rezidualni deo, ostaje kao štednja, kao izvor finansiranje domaćih fiksnih investicija i ostvarivanja bržeg ekonomskog rasta, uz preduzimanju komplementarnih, već pomenutih mera za obezbeđivanje ne preraspodele, već povećanje globalne agregatne robne tražnje. Posledice se znaju, i neminovne su: dolazi do različitih debalansa ipreteranog korišćenja externih resursa, u suštini, za neproduktivne svrhe . Pre ili kasnije, stvara se poguban začarani krug (circulus vitiosus): formira se silazna spirala ekonomskih stopa rasta i razvoja, raste spoljna zaduženost do tačke na kojoj više nema ničije externe spremnosti da pokriva finansijske deficite, pa nastaje najpre latentna a zatim otvorena insolventnost, uz opasnost da zemlja pređe “crvenu, bankrot liniju”.

5.1. U najrazvijenijim zemljama evidentan je trend zapostavljanja realne ekonomije uz favorizovanje fomiranja GDP od usluga, posebno finansijskih – fenomen finansijalizacije

Velike razlike među zemljama uzorka uočavaju se već u delu gornjeg izraza koji se odnosi na strukturu formirana, stvaranja GDP. Indikativno je da najrazvijenije zemlje, one sa najvišim realnim GD per capita, gotovo zakonomerno, u strukturi formiranja GDP imaju slabije zastupljenu realnu ekonomuju (agrigulturu i industrijsku proizvodnju), dok je drastično poraslo učešće usluga u formiranju GDP. A empirijski se zna da je u njima lavovski udeo imaju finansijske usluge koje proističu iz finsijalizacije najrazvijenijih kapitalističkih ekonomija, o kojoj smo pisali na ovom sajtu u članku “Finansijalizacija – od sjaja do očaja”. A to zapostavljanje realne ekonomije i favorizovanje finansijalizacije, po mnogim mišljenjima, rezultuje niskim stopama ekonomskog rasta najrazvijenijih zemalja, budući da su u boljoj, privilegovanoj poziciji da ostvaruju složene operacije te finansijalizaje. Sve to potvrđuje, u tabeli 2 sadžan, uporednu pregled zemalja sa najvišim/najnižim udelom usluga u  formiranju GDP i njihovih niskih/visokih stopa ekonomskog rasta.

Tabela 2

Zemlje sa visoki/niskim udelom Services, etc., value added (% of GDP) (rezidualno, realnog sektora u formiranju GDP) i niskim/viaokim stopama rasta -  aritmetički. proseci  za 2000-10

 

Zemlja

Services, etc., value added (% of GDP)

GDP growth (annual %)

U. S.

 77,2

1,8

France

76,5

1,4

U. K.

75,4

2,0

Belgium

74,8

1,6

Denmark

73,3

0,9

Portugal

71,8

0,9

Switzerl.

71,5

1,9

Italy

70,8

0,7

Sweden

70,7

2,4

Japan

70,3

0,9

Germany

69,6

2,4

 

 

 

China

41,3

10,3

Belarus

48,6

7,3

India

53,1

7,2

Argent.

58,8

4,1

Korea

59,3

4,5

Russia

58,9

5,4

Serbie

58,2

3,9

 

Izvor: WB WD Indicators, 3. 8. 2012

Vidljivo zapostavljanje realne ekonomije u najrazvijenijim ekonomijama sveta i Evrope, u korist exstremnog povećanja udela usluga u formiranju GDP, nije svojstveno samo protekloj deceniji, već se može identifikovati i u prethodnim. Dakle, reč je dugoročnim, višedecenijskim trendovima, koji su rezultirali velikim porastima udela usluga (Services, etc., value added) u 2010. u odnosu na 1980. godinu, a što je po zemljama bloka najrazvijenijih u svetu i Evrope, vidljivo u donjoj tabeli 3.

Tabela 3

Porast udela usluga u formiranju GDP u najrazvijenijim zemljama sveta i Evrope, u periodu između 1980. i 2010. godine

U procentnim poenima učešća usluga u formiranju GDP - Services, etc., value added (% of GDP)

 

Australia

23,6

Portugal

23,0

United Kingdom

20,4

Italy

17,0

Finland

16,1

France

15,9

United States

15,3

Belgium

15,2

Spain

15,2

Germany

14,4

Japan

13,6

Netherlands

11,0

Korea, Rep.

10,9

Switzerland

10,6

Austria

10,6

Denmark

9,0

Sweden

8,0

Canada

7,3

Izvor: WB WD Indicators, 14.8.2012

S obzirom na to da je reč o zemljama sa visokorazvijenim finansijskim sistemima i najjlakšim pristupom globalizovanom finansijskom tržištu, sasvim je jasno da je u većini njih najviše došlo do izražaja favorizovanje finansijalizacije.

5.2. Finalna potrošnja države i domaćinstava su od bitnog uticaja na nivo štednje, investicija i ekonomskih stopa rasta

Iako je u vreme dominacije tržišno-fundamenalističke tranzicione doktrine snažno promovisana FDI-panaceja, po kojoj će do naglog oporavka u devastiranim tranzicionim zemljama doći i uz marginalizovanu domaću akumulaciju, to se pokazalo netačnim. O tome da FDI ne mogu da budu supstitut sopstvene akumulacije, već samo komplement, u oporavku i razvoju, ubedljivo govori faktografija u članku KAPITALAN I NEPOBITAN NALAZ – Bruto domaća štednja (akumulacija) je razvojno primarna, FDI su sekundarne ili marginalne .

S obzirom, dakle, da ostvarivanje dovoljne domaće akumulacije predstavlja conditio sine qua non i oporavka, a pogotovo daljneg razvoja, bilo na koji način devastiranih zemalja, nikako se ne sme ignorisati krucijalno pitanje kolika je finalna potrošnja države i domaćinstava za to za formiranje . U razmatranju tog pitanja pomoći će nam tabela 4.

Tabela 4

Finalna potrošnja domaćinstava i države (u periodu 2000-10)

 

 

Ukupno finalna potrošnja

Household final consumpt. Expendit., etc.

General governm. final consumpt. Expendit.

 

 % of GDP

Rang-pozicija

 % of GDP

Rang-pozicija

% of GDP

Rang-pozicija

1

2

3

4

5

6

7

B - H

114,3

1

92,7

1

21,6

8

Mold.

109,3

2

91,1

2

18,2

32

Monte.

104,2

3

84,3

4

19,9

17

Serb.

100

4

79,7

5

20,3

13-14

Alb.

97,1

5

87,9

3

9,2

46

Macd.

95,9

6

76,4

6

19,5

20

Gre.

88,8

7

70,4

8

18,4

29-31

U. S.

86,2

8

70,2

9

16,0

37

U. K.

85,7

9

64,7

13

21,0

9-10

Bulg.

85,6

10

67,6

11

18,0

34

Lithu.

85,1

11

65

12

20,1

15-16

Portu.

84,9

12

64,6

14

20,3

13-14

Rom.

83,3

13

72,1

7

11,2

45

Turk.

83,2

14

70,5

10

12,7

42

Latv.

81,8

15

62,6

16

19,2

23

Pol.

81,5

16

63,4

15

18,1

33

Braz.

81,1

18

61

18

20,1

15-16

Fran.

80,5

19

56,9

30

23,6

4

Croat.

79,7

20

58,9

20

20,8

11

Italy

79,1

21

59,3

21

19,8

18

Germ.

76,9

22

57,9

24-26

19,0

24-26

Hung.

76,9

23

54,7

29

22,2

7

Slvak

76,9

24

57,6

27

19,3

21-22

Ukra.

77,8

25

58,8

23

19,0

24-26

Jap.

76,3

26

57,9

24-26

18,4

29-31

Spain

76,3

27

57,9

24-26

18,4

29-31

Can.

76

28

56,3

31

19,7

19

Belar

75,3

29

56

33

19,3

21-22

Arg.

75,2

30

62,1

17

13,1

41

Belg.

74,9

31

52,2

37

22,7

5

Denm.

74,7

32

48

43

26,7

1

Swe.

74,7

33

48,2

41

26,5

2

Astrl.

74,4

34

57

28

17,4

35

Slven.

74

35

55

34

19,0

24-26

Finl.

73,9

36

51,6

38

22,3

6

Eston.

73,7

37

55,1

32

18,6

28

Austri.

73,1

38

54,4

35-37

18,7

27

Nether.

73

39

48,1

42

24,9

3

Czech

71,2

40

50,2

39

21,0

9-10

India

71,2

41

59,8

19

11,4

43-44

Switz.

70,5

42

59,1

22

11,4

43-44

Korea

68,3

43

54,4

37-47

13,9

39-40

Korea

68,3

44

54,4

37-47

13,9

39-40

Russ.

67

45

49,4

40

17,6

34

Irel.

64,1

46

47,5

44

16,6

36

Norw.

63,8

47

43,1

45

20,7

12

China

53,6

48

39,2

46

14,4

38

Izvor podata: WB WD Indicators,14.8.2012

Poznata je činjenica da se u vreme vladavine neoliberalizma, država okrivljuje za sve i svašta, pa i za suviše veliku potrošnju (kol. 6). A pritom se, sračunato ili ne, ignoriše činjenica da neke zemlje, u prvom redu najrazvijenije i one posrnule, krizne, imaju enormno visoku finalnu i ukupnu potrošnju domaćinstava (kol. 4), koja ima mnogo veći ponder i samim tim veću odgovornost za suviše veliku ukupnu finalnu potrošnju potrošnju (kol 2) i nedovoljnu, slabu ili čak „negativnu“ štednju, taj ključni razvojni finansijski resurs, o kojemu govorimo u narednom odeljku.

5.3. Nivoi domaćih investicija i domće štednje bitna determinanta ekonomskih stope rasta, a i spoljne zaduženosti

Da bismo smanjili potrebu za deskriptivnom elaboracijom, na odgovarajući način smo segmentirali  sledeću tabelarnu faktografiju.

Tabela 5.

Komparativni pregled ekonomskih stopa rasta, bruto domaćih investicija, bruto domaće štednje i spoljnih dugova po stanovnku (u periodu 2000-10)

 

GDP growth (annual %)

Gross capital formation (% of GDP)

Gross domestic savings (% of GDP)

External debt stocks(DOD, current US$, per capita), u 2010

1

2

3

4

5

I. Zemlje za visokim stopama i investicija i štednje

China

10,3

41,9

46,4

410

Belar

7,3

30,4

24,7

2.711

India

7,2

31,6

28,8

237

Czech

3,5

27,6

28,8

8.250

Astrl.

3,1

26,8

25,6

52.422

Eston.

4,3

30,4

26,3

15.134

Korea

4,6

29,5

31,6

7.490

Slvak.

4,5

26,5

23,1

10.926

Slven.

2,9

26,8

26,0

25.173

II. Zemlje sa visokim stopama investicija i  nižom štednjom

Bulg.

4,3

26,1

14,5

6.381

Croat.

2,8

26,1

20,3

13.513

Latv.

4,3

29,7

18,2

17.666

Mold.

4,9

27,5

-9,2

1.296

Rom.

4,2

25,1

16,7

5.668

Spain

2,4

27,6

23,7

47.014

Alb.

5,4

26,3

2,8

1.478

III. Zemlje koje imaju visoke stope domaće štednje i niže stope domaćih investicija

Norw.

1,7

21,5

36,2

131.513

Irel.

2,5

22,2

35,9

27.503

Russ.

5,4

21,4

32,9

2.711

Switz.

1,9

21,3

29,5

153.332

Nether.

1,6

19,9

27,0

113.418

Austri.

1,8

22,7

26,9

89.991

Finl.

2,2

20,5

26,1

69.136

Swe.

2,4

18,2

25,3

90.988

Denm.

0,9

20,5

25,3

100.853

Belg.

1,6

21,4

25,1

113.897

Zemlje koje imaju nedovoljnu i domaću štednju i domaće investicije

Lithu.

4,5

21,7

14,8

9.006

Portu.

0,9

23,8

15,1

46.797

U. K.

2,0

16,9

14,3

144.316

U. S.

1,8

18,3

13,9

15.814

Gre.

2,4

23,2

11,1

47.095

Macd.

2,7

22,6

4,0

2.817

Serb.

3,9

20,8

0,0

4.663

Monte.

3,7

24,0

-4,2

2.462

B - H

4,2

21,9

-16,7

2.249

Izvor: videti matičnu, Integralnu tabelu 7, dole, na kraju članka

Bez sumnje, jedna od izuzetno značajnih relacija je ona između ostvarenih ekonomskih stopa rasta (kol. 2), s jedne strane, i nivoa i kretanja investicija (Gross capital formation) (kol 3), s druge strane. Ako u  tom domenu izostaje pozitivna relacija (ako su investicije relativno visoke, a izostaje zadovoljavajući ekonomski rast), to je pouzdan dokaz da investicije nisu ekonomski opravdane, da nisu profitabilne, što pre ili kasnije vodi u probleme ostvarivanja održivog rasta a često i u probleme prezaduženosti i externe insolventnosti (kol.5). O tom fenomenu/problemu govori se u posebnim člancima na ovom sajtu Apsurdi Velike dužničke krize - prezadužene su najrazvijenije zemlje; druge velike zemlje nisu; većina zemalja Balkana je u teškoj poziciji   i Spoljni dugovi po stanovniku jasno govore o deformacijama u korištenju tzv. “globalne štednje” .   

Sledeća, logična relacija je ona između pomenutog nivoa i kretanja investicija, s jedne strane, i bruto nacione štednje (akumulacije) kao najprirodnijeg, osnovnog izvora finansiranja, i drugih, alternativnih izvora. Po pravilu, zemlje koje ostvaruju visok nivo bruto nacionalne štednje/akumulacije imaju i visoke stope rasta investicija i visoke stope rasta GDP po stavniku i/ili niži nivo spoljne zaduženosti. Odstupanja, naravno, postoje prvenstveno u slučaju nefikasnog, neracionalnog investiranja, pomenutog u prethodnoj tački 4; ali i u visokom novou Foreign direct investment, net outflows (% of GDP), u čemu su u prethodnoj deceniji prednjačile sledeće zemlje:

Tabala  6.

Neto FDI odliv u inostranstvo (u % od GDP) kod nekih najrazvijenijih zemalja  Evrope i sveta

Austria

5,7

Belgium

16,5

Canada

3,6

Denmark

4,1

France

5,0

Germany

2,2

Ireland

6,2

Netherlands

9,4

Norway

3,3

Portugal

2,3

Spain

5,3

Sweden

6,4

Switzerland

9,6

United Kingdom

5,3

United States

1,7

                                                              

Izvor podata: WB WD Indicators,14.8.2012

Pažljivim uvidom u tabelu 6. ne može ostati neprimećeno da se kao eksterni neto FDI investitori javljaju i zemlje koje su:

(a) permanentni neto značajni neto uvoznici kapitala, što potvrđuje da je globalni svet finansija predstavlja sve pre nego nego dobro uređen, stabilan, nerizičan... mađunarodni, globalni finansijski (monetarni)  sistem, kako mnogi vole da kažu, prosto hiperbolirajući ono što bi bilo poželjno sa haotičnom stvarnošću;

(b)  sada već označene kao zemlje u velikim problemime, od koji nekim zvone zvona bankrota, očigleno barem jednim delom proističu iz preinvestiranja u inostranstvu u nastojanju da ostvare što veći GDP prihod od finansijskih usluga, umesto od unapređenja, razvoja i potpunijeg korišćenja kapaciteta u domenu sopstvene realne ekonomije.

Sve u svemu signifikantna je i suštinski značajana relacija između realnih stopa ekonomskog rasta (GDP per capita, constant 2000 US$) i dugoročnih stopa štednje (izraženih u njihovom prošlodecenijskom proseku): zemlje sa niskim stopama štednje/akumulacije, ostvaruju niske, nedovoljne stope ekonomskog rasta (rasta GDP po stanovniku); a tamo gde to nije slučaj – gde se i bez zadovoljavajuće domaće štednje, ipak, ostvaruje relativno visok ili „zadovoljavajući“ ekonomski rast, kao neibežna implikacija javlja se pre (sada) ili kasnije, oštra dužnička i sveekonomska kriza, kad presuše neki vanredni i ekonomski problematični izvori kao što su stalnorastuće zaduživanje, trošenje privatizacionih prihoda – ranije stvorene supstane, privilegovan položaj u nesređenom globalizovanom svetu finansija...

6. Samo o nekim krucijalnim dilemama EU integracije Srbije, koje nameću faktografija i elaboracija u ovom članku

Nakon prethodnih ukazivanja, prirodno se nameće pitanje kakva je u svemu tome pozicija teško havarisane Srbije. Ili direktnije rečeno kakve i koliko ozbiljne dileme se nameću pred Srbiju, kad očigledno ozbiljni probmeni muče najrazvijenije zemlje, a to znači i dominanti deo EU. Koliko je realno, ali i ispravno to što vićinska Sribja smatra da joj ništa ne preostaje, odnosno da je spasonosno da „današnja, devastirana Srbija treba i mora da se uhvati u "EU kolo“ mnogo razvijenijih, navodno zbog toga što je to spasonosna formula za opstanak, oporavak i razvoj.  U takvoj percepciji se naprosto ignoriše odbacije opasnost, da ta formula spasa, i kad bi bila bliža ostvarenju, može biti, i jeste opasna, jer znači samozavaravanje da u tu, ili bilo koju drugu „luku spasa“, „havarisana“ Srbija može stići i bez ogromnog samoodricanja i samounapređenja.

Ono što, već na prvi pogled, privlači najveću pažnju su enormene razlike u razvijenosti, bilo da se posmatraju rasponi u GDP realnom US$ izrazu (kol. 2, Integralne tabele 7), ili u nominalnom, tekućem US$ izrazu (kol.7 iste tabele): Srbija je blizu dvadeset puta manje razvijena od zemalja koje čine glavninu, okosnicu Evropske unije, asocijacije u kojoj mala i devastirana Srbija, prema vladajućem mišljenju, želi da ostvari svoj oporavak i razvoj. Ovo su činjenice od krucijalnog zanačaja. I ne bi se smele lakonski shvatati i koristiti kao argumentacija u dnevno političke svrhe, na primer onako kako je to učinio prethodni premijer Srbije (i ne samo on): "Visoki standard života u zemljama EU je jedan od ključnih razloga što Evropa nema alternativu ni za ovu vladu ni za ovu zemlju..." ("Kopaonik biznis forum 2011", citirano prema Tanjugu i sajtu DS). Ovo neodoljivo liči na lakonsko rezonovanje: „Samom EU-integracijom Srbija ulazi u red razvijenih i dolazi do visokog životnog standarda koji postoji u drugim razvijenim zemljama!!?? Međutim, nedopustivo  se zanemaruju najmanje dve suštinke dileme. 

Prva se odnosi se odnosi ne (ne)mogućnost da se u neuporedivo razvijenijem okruženju, koncipira ubrzano razvojna i tekuća ekonomske politike neophodna devastiranoj i ekonomski nerazvijenoj Srbiji.

A druga se odnosi na, takođe, enormne razlike, tačnije rečeno zaostalost Srbije:  u privredno-sistemskim i ekonomsko-političkim performansama, u institucionalnoj nerazvijenosti i ambijentalnim ekonomskim i društvenim performansama – čitaj neregularnostima.

Kad je reč problemima o koncipiranju i sprovođenju strategije i politike razvoja, integrisanje devastirane Srbije među više od deset puta razvijenije EU zemlje nameće se akutna dilema: da li će taj mnogo razvijeniji milje biti „vetar u leđa“ da se Srbija razvija ne samo bržim stopama od svog okruženja, nego i dovoljno brzim tempom koji zahteva njen oporavak.

Da bi ova privredno-razvojna dilema bila jasnija i opravdanija, treba odmah skicirati i drugu, koja se odnosi na domen privrednog sistema, ekonomske politike, ekonomskog i celokupnog društvenog ambijenta. U EU-ascijaciji postoji neuporedivo razvijeniji i konzistentniji tržišni sistem i odgovarajući institucionalni i celokupni društveni ambijent, što u nedovoljno razvijenim zemljama, uglavnom nije slučaj. Konkretno, stvarnost Srbiji je daleko od razvijenog tržišnog sistema i regularnog tržišnog ambijenta (Videti o tome članak na ovom sajtu: Efikasna tržišna ekonomija – što je morao biti tranzicioni cilj – i dalje je u Srbiji „misaona imenica“ ).

Ako sada obe ove dileme (opasnosti) posmatramo objedinjeno, celovito, ne možemo, sem u političko-propagandnom vokabularu, zanemariti opasne podvodne grebene. U Evropskoj uniji dominira neo-liberalistička ekonomska filozofija i market fundamentalism doktrina, i čini se da je jasno i prirodno da se nove, sasvim nedovoljno razvijene članice, neće moći opredeljivati za neka, makar  i parcijalno drugačija rešenja, koja bi u njima značila neku heterodoksnu opciju.

Problem i ne bi postojao kad bi pomenuta market fundamentalism doctrine biIa dokazano dobra za sve zemlje sveta, za sve nivoe razvijenosti, za sve nivoa industrijske i preduzetničke kulture, za različite radne mentalitete... Ali, nije tako! Zapravo, izrazito sporiji tempo razvoja industrijski najrazvijenijih zemalja, koji se jasno vidi iz kolone 3 gornje Integralne tabele 7, dozvoljava, čak nameće pitanje da li je to i za njih optimalna ekonomska doktrina. A o drugima, manje razvijenim i nerazvijenim zemljama  da i ne govorimo.

Brojni primer manje razvijenih, ali poslednjih decenija propulzivnih zemalja, o tome gore životno a kroz prizmu „korisne teorijske fikcije“. Reč je o zemljama koje su odbile zaključivanje aranžmane sa IMF i striktno sprovođenje politike Vašingtonskog konsenzusa zasnovanog na market-fundamentalism strategy. U prvom redu, tu treba pomenuti zemlje koje se svrstavaju u new industrialized countries (NIC): China, India, Brazil, Mexico, South Africa, Malaysia, Philipines, Indonesia, Thailand, Turkey, kojima se pridružuju i Argentina, Chile, Russia, pa i South Korea, Vietnam i mnoge druge.

Da suštinu izrazimo i učinimo sasvim jasnom kroz pitanje: šta je to što daje izglede jednoj maloj i nerazvijenoj zemlji da će se u okruženju mnogo razvijenijih (i u mnogo čemu saturiranih) zemalja, moći ubrzano razvijati uz primenu ekonomske doktrine na kojojo se nije ubrzano razvila ni jedna od nekada  nerazvijenih a danas propulzivnih ili već industrijski razvijenih zemalja u svetu?

Sve u svemu, ono što je u tom iluzornom očekivanju spasa prevashodno spolja, nepovoljno, a mogli bismo slobodno reći pogubno, nije sama zakasnelost ili (ne)realnost, a u sadašnjoj situaciji i problematična celishodnost, već činjenica da to očekivanje predstavalja alibi, izgovor da se gotovo ništa ne radi, ne na nekom površinskom, kozmetičkom, nego na fundamentalnom samounapređenju, bez kojega nema ni pristupanja EU, ni dostojanstvene egzistencije u njoj, ako bi do tog pristupanja i došlo iz nekih drugih razloga, a ne osposobljenosti Srbije da ispunjava tzv. Kopenhagen kriterijume (Videti o tome članak na ovom sajtu: Suština Kopenhagen kriterijuma za prijem u EU: primamo dovoljno unapređene, a ne one koji bi da ih mi “debelo” subvencionišemo i unapredjuemo . I u tome je problem svih problema Srbije – u sasvim nedovoljno razvijenoj svesti i saglasnosti koliko muka i znoja moramo sami prineti na „oltar oporavka“, a šta i koliko možemo očekivati spolja.

Umesto zaključka – seže dilema: Može li neuporedivo razvijenija EU (i sama u velikim strukturnim i funkcionalnim problemima) biti „luka spasa“ za havarisani čamac Srbije, bez kompasa ali i spremnosti posade za složno i tegobno „veslanje“, da bi se uopšte stiglo do nekog spasonosnog utočišta?  

Integralna tabela 7

Integralna faktografija o GDP po stanovniku kao pokazatelju nivoa razvijenosti; stopama njegovog rasta kao pokazatelju dinamike razvoja, determinanti u domenu formiranja i upotrebe GDP i implikacijama u vidu eksternog duga po stanovniku  

                                                                                                                               

Zemlje

GDP per capita (current US$) u 2011

GDP per capita (constant 2000 US$) u 2011

Aritmetički proseci godišnjih procenata u periodu 2000-10

External debt stocks(DOD, current US$, per capita), u 2010

GDP growth (annual %)

Agricult. value added (% of GDP)

Industry, value added (% of GDP)

Services, etc., value added (% of GDP)

Household final consumpt. Expendit., etc. (% of GDP)

General governm. final consumpt. Expendit. (% of GDP)

Gross capital formation (% of GDP)

Gross domestic savings (% of GDP)

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Alb.

4.030

1.966

5,4

23,3

19,9

56,8

87,9

9,2

26,3

2,8

1.478

Arg.

10.941

11.602

4,1

8,8

32,4

58,8

62,1

13,1

19,3

24,9

3.164

Astrl.

60.642

25.351

3,1

3,1

24,3

72,6

57,0

17,4

26,8

25,6

52.422

Austri.

49.707

27.428

1,8

1,8

29,6

68,7

54,4

18,7

22,7

26,9

89.991

Belar

5.820

2.890

7,3

10,5

40,9

48,6

56,0

19,3

30,4

24,7

2.711

Belg.

46.469

24.734

1,6

1,0

24,2

74,8

52,2

22,7

21,4

25,1

113.897

B - H

4.821

2.225

4,2

9,5

25,5

65

92,7

21,6

21,9

-16,7

2.249

Braz.

12.594

4.803

3,7

6,0

28,0

66,0

61,0

20,1

17,8

18,9

1.780

Bulg.

7.158

2.618

4,3

9,1

29,1

61,9

67,6

18,0

26,1

14,5

6.381

Can.

50.345

25.933

2,2

1,6

26,1

54,1

56,3

19,7

21,3

24,0

34.607

China

5.430

2.635

10,3

12,2

46,5

41,3

39,2

14,4

41,9

46,4

410

Croat.

14.488

6.352

2,8

5,6

28,0

66,5

58,9

20,8

26,1

20,3

13.513

Czech

20.407

7.912

3,5

0,0

0,0

0,0

50,2

21,0

27,6

28,8

8.250

Denm.

59.684

30.687

0,9

1,7

25,0

73,3

48,0

26,7

20,5

25,3

100.853

Eston.

16.556

6.438

4,3

0,0

0,0

0,0

55,1

18,6

30,4

26,3

15.134

Finl.

49.391

27.766

2,2

3,0

32,4

64,7

51,6

22,3

20,5

26,1

69.136

Fran.

42.377

23.017

1,4

2,4

21,1

76,5

56,9

23,6

19,9

19,5

72.193

Germ.

43.689

26.081

1,2

1,0

29,3

69,6

57,9

19,0

18,6

23,1

57.632

Gre.

26.427

12.653

2,4

0,0

0,0

0,0

70,4

18,4

23,2

11,1

47.095

Hung.

14.044

5.746

2,2

4,4

30,4

65,2

54,7

22,2

23,4

23,0

14.840

India

1.489

838

7,2

19,6

27,3

53,1

59,8

11,4

31,6

28,8

237

Irel.

48.423

27.329

2,5

1,9

36,2

61,9

47,5

16,6

22,2

35,9

27.503

Italy

36.116

18.935

0,7

2,3

26,9

70,8

59,3

19,8

20,9

20,9

36.754

Jap.

45.903

39.578

0,9

1,3

28,4

70,3

57,9

18,4

22,5

23,7

19.153

Korea

22.424

16.684

4,6

3,4

37,3

59,3

54,4

13,9

29,5

31,6

7.490

Latv.

12.726

5.331

4,3

4,0

22,4

73,6

62,6

19,2

29,7

18,2

17.666

Lithu.

13.339

5.793

4,5

4,6

30,9

64,5

65,0

20,1

21,7

14,8

9.006

Macd.

4.925

2.284

2,7

11,9

29,6

58,5

76,4

19,5

22,6

4,0

2.817

Mold.

1.967

635

4,9

18,6

18,0

63,3

91,1

18,2

27,5

-9,2

1.296

Monte.

7.197

2.278

3,7

10,7

21,8

67,5

84,3

19,9

24,0

-4,2

2.462

Nether.

50.087

26.735

1,6

2,2

24,4

73,4

48,1

24,9

19,9

27,0

113.418

Norw.

98.102

40.035

1,7

1,6

40,9

57,6

43,1

20,7

21,5

36,2

131.513

Pol.

13.463

6.854

3,9

4,4

30,8

64,8

63,4

18,1

21,2

18,5

6.623

Portu.

22.330

11.559

0,9

2,9

25,3

71,8

64,6

20,3

23,8

15,1

46.797

Rom.

8.406

2.633

4,2

10,8

33,3

56,0

72,1

11,2

25,1

16,7

5.668

Russ.

13.089

3.052

5,4

5,3

35,8

58,9

49,4

17,6

21,4

32,9

2.711

Serb.

6.203

1.221

3,9

13,2

28,6

58,2

79,7

20,3

20,8

0,0

4.663

Slvak

17.646

8.694

4,5

4,2

36,3

59,5

57,6

19,3

26,5

23,1

10.926

Slven.

24.142

12.689

2,9

2,7

34,1

63,2

55,0

19,0

26,8

26,0

25.173

Spain

32.244

15.512

2,4

3,4

28,6

68,0

57,9

18,4

27,6

23,7

47.014

Swe.

56.927

33.513

2,4

1,8

27,5

70,7

48,2

26,5

18,2

25,3

90.988

Switz.

80.391

38.060

1,9

1,3

27,2

71,5

59,1

11,4

21,3

29,5

153.332

Turk.

10.498

5.741

4,3

10,2

28,5

61,4

70,5

12,7

19,2

16,8

4.039

Ukra.

3.615

1.094

4,7

11,2

34,1

54,7

58,8

19,0

22,1

22,2

2.546

U. K.

38.818

28.033

2,0

0,8

23,8

75,4

64,7

21,0

16,9

14,3

144.316

U. S.

48.442

37.691

1,8

1,2

21,7

77,2

70,2

16,0

18,3

13,9

15.814

Izvori i kategorijalna objašnjenja:

kol. 2: GDP per capita (current US$) - GDP per capita is gross domestic product divided by midyear population. GDP is the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any product taxes and minus any subsidies not included in the value of the products. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources. Data are in current U.S. dollars. (Izvor: WB WD Indicators, 27.7.2012)

Kol. 3: GDP per capita u 2011 (constant 2000 US$) - GDP per capita is gross domestic product divided by midyear population. GDP is the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any product taxes and minus any subsidies not included in the value of the products. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources. Data are in constant U.S. dollars. (Izvor: WB WD Indicators, 27.7.2012)

Kol. 4:  GDP per capita growth (annual %) - Annual percentage growth rate of GDP per capita based on constant local currency. GDP per capita is gross domestic product divided by midyear population. GDP at purchaser's prices is the sum of gross value added by all resident producers in the economy plus any product taxes and minus any subsidies not included in the value of the products. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or for depletion and degradation of natural resources. (Izvor: WB WD Indicators, 27.7.2012)

Kol. 5: Agriculture, value added (% of GDP) - Agriculture corresponds to ISIC divisions 1-5 and includes forestry, hunting, and fishing, as well as cultivation of crops and livestock production. Value added is the net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. The origin of value added is determined by the International Standard Industrial Classification (ISIC), revision 3. Note: For VAB countries, gross value added at factor cost is used as the denominator. (Izvor: WB WD Indicators, 5.8.212.)

Kol. 6: Industry, value added (% of GDP) - Industry corresponds to ISIC divisions 10-45 and includes manufacturing (ISIC divisions 15-37). It comprises value added in mining, manufacturing (also reported as a separate subgroup), construction, electricity, water, and gas. Value added is the net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. The origin of value added is determined by the International Standard Industrial Classification (ISIC), revision 3. Note: For VAB countries, gross value added at factor cost is used as the denominator (Izvor: WB WD Indicators, 5.8.212.)

Kol. 7: Services, etc., value added (% of GDP) - Services correspond to ISIC divisions 50-99 and they include value added in wholesale and retail trade (including hotels and restaurants), transport, and government, financial, professional, and personal services such as education, health care, and real estate services. Also included are imputed bank service charges, import duties, and any statistical discrepancies noted by national compilers as well as discrepancies arising from rescaling. Value added is the net output of a sector after adding up all outputs and subtracting intermediate inputs. It is calculated without making deductions for depreciation of fabricated assets or depletion and degradation of natural resources. The industrial origin of value added is determined by the International Standard Industrial Classification (ISIC), revision 3. Note: For VAB countries, gross value added at factor cost is used as the denominator. (Izvor: WB WD Indicators, 5.8.212.)

Kol. 8: Household final consumption expenditure, etc. (% of GDP) - Household final consumption expenditure (formerly private consumption) is the market value of all goods and services, including durable products (such as cars, washing machines, and home computers), purchased by households. It excludes purchases of dwellings but includes imputed rent for owner-occupied dwellings. It also includes payments and fees to governments to obtain permits and licenses. Here, household consumption expenditure includes the expenditures of nonprofit institutions serving households, even when reported separately by the country. This item also includes any statistical discrepancy in the use of resources relative to the supply of resources. (Izvor: WB WD Indicators, 5.8.212.)

Kol. 9: General government final consumption expenditure (% of GDP) -General government final consumption expenditure (formerly general government consumption) includes all government current expenditures for purchases of goods and services (including compensation of employees). It also includes most expenditures on national defense and security, but excludes government military expenditures that are part of government capital formation. (Izvor: WB WD Indicators, 5.8.212.)

Kol. 10: Gross capital formation (% of GDP) - Gross capital formation (formerly gross domestic investment) consists of outlays on additions to the fixed assets of the economy plus net changes in the level of inventories. Fixed assets include land improvements (fences, ditches, drains, and so on); plant, machinery, and equipment purchases; and the construction of roads, railways, and the like, including schools, offices, hospitals, private residential dwellings, and commercial and industrial buildings. Inventories are stocks of goods held by firms to meet temporary or unexpected fluctuations in production or sales, and "work in progress." According to the 1993 SNA, net acquisitions of valuables are also considered capital formation. (Izvor: WB WD Indicators, 27.7.2012)

Kol. 11: Gross domestic savings (% of GDP) - Gross domestic savings are calculated as GDP less final consumption expenditure (total consumption). (Izvor: WB WD Indicators, 27.7.2012)

Kol. 12: External debt stocks, (DOD, per capita mlrd US$) u 2010 - Total external debt is debt owed to nonresidents repayable in foreign currency, goods, or services. It is the sum of public, publicly guaranteed, and private nonguaranteed long-term debt, short-term debt, and use of IMF credit. Data are in current U.S. dollars. - Osnovni izvor: WB WD Indicators, 25. July 2012.; Dopunski: Budući da u WB WD Indicators nisu sadržani podaci o External debt stocks, total (DOD, current US$) za najrazvijenije zemlje, morao je za to biti korišten alternativni izvor - From Wikipedia, List of countries by external debt, last modifed on 24 July 2012

Poslednji put ažurirano ( utorak, 20 avgust 2013 08:35 )
 

bottom

Profesor Doktor Stanko Radmilovic www.stankoradmilovic.com